Српски рјечник

до̀лма[*], f. 1. das Füllsel, impensa [vide надев]. cf. надјев. 2. (у Бан.) vide насап [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

до̑лма, е ж. оно што је пуњено, надевано: 1. До̑лма папри̏ке (т. ј. пуњене паприке). — До̑лма папри̏ка (т. ј. пaприка за пуњење), бабура. — 2. Ky̏ћa на до̑лму, кућа нешто подигнута, која није сасвим на земљи, кућа на полу спрат. — У В. до̀лма ж. нема овог другог значења , у RJA. исто тако. Исп. тамо dòlmača ж. Реч је турска dolma им. пуњење, филовање. Исп. долама.

Речник говора јужне Србије

до́лма ж (тур. dolma) кућа са дирецима на темељу од камена и попречним гредама између којих су непечене цигле (Врање).
до́лма ж начин зидања куће са конструкцијом од дрвених греда и летви. Зидови су испуњени блатом, измешаним са сламом и плевом (Големо Село).