Српски рјечник

јѐзик  [ јазик ] m.  ( pl. gen.   је̏зи̑ка̑ )
1.
  die Zunge , lingua  [ cf.   заик ]: Једна глава, иљада језика ; стоји ми на врх језика ; језик  за зубе!
2.
  die Sprache , lingua .

Речник косовско-метохиског дијалекта

јези̏к  и је̏зик  м. :   Де̑на има̑ше таволи̏ки јези̏к .   НСМ.  — У В.   јѐзик  м.

Речник дубровачког говора

/   јѐзик   /   изр.   у̀гризо̄ се за јѐзик (у̀сахо̄ ти јѐзик)   благе клетве које се чују у народу кад неко каже нешто што не желимо да се деси.  –   „Су̏тра ће нам да̏ж све̏ поква́рит!” „У̀гризо̄ се за јѐзик (за јѐзик се у̀гризо̄) да̀бо̄гда̄!”  – У̀сахо̄ ти јѐзик (јѐзик ти у̀сахо̄), што̏ то̑ го̀ворӣш?   јѐзик кла̏пӣ, а гу̀зица пла̑тӣ   каже се у народу кад неко неконтролисано говори или дрско, како то не приличи, па због тога сноси посљедице (ако се ради о дјетету, мисли се на батине које му, евентуално, слиједе) .