јери̏на, е (БП.) ж.Исп.јери̏ња. Као што поједине области имају своју ношњу, свој говор, тако, чини се, имају и свој назив за све старинске рушевине. Тамо се свака стара рушевина приписује једном истом лицу, историском или легендарном. Као што Херцеговина и Санџак сваку рујину зове Стјепањ Град, тако народ на територији косовско-метохиског дијалекта сваку стару рушевину зове јери̏на или јери̏ња, по жени Ђурђа Бранковића. У Повардарју је све Марково: кале, крушка, град и сл. — У В. н., али исп. Јѐринин Гра̑д м., у RJA. Jèrinin прид.
Речник говора јужне Србије
Јери́на ждевојка из народних предања која је за време турских власти имала ковачке радње и топионице гвожђа у горњем сливу реке Врле(Топли Дол).