ата̑, a м.штета: Ата̑ ћe те би̏т на пу̑т да га сре̏тнеш. — Ата̑ je Бо̏га да му назовеш. — Арап.hataпогрешка, грех, кривица.У ЕЧ., VI, 126:Hamdul-lah burada bir chata gjörmejub (тј. Богу хвала овде никакву штету нисмо имали).
Речник говора јужне Србије
А́та жиме.„Била́ је баба А́та. И сьг посто́ји баба – А́тин гроб у Бе́лу во́ду”(Драгобужде).