Речник косовско-метохиског дијалекта

ата̑, a м. штета: Ата̑ ћe те би̏т на пу̑т да га сре̏тнеш. — Ата̑ je Бо̏га да му назовеш. — Арап. hata погрешка, грех, кривица. У ЕЧ., VI, 126: Hamdul-lah burada bir chata gjörmejub (тј. Богу хвала овде никакву штету нисмо имали).

Речник говора јужне Србије

А́та ж име. „Била́ је баба А́та. И сьг посто́ји баба – А́тин гроб у Бе́лу во́ду” (Драгобужде).