- Расковник: речничка платформа

а̀ба,* f. das Abatuch, panni crassissimi genus.

а̑ба, а̄бе̑ ж. тако зове млађи брат или сестра старију сестру, сеја: А̑ба Ве̏тка, а̑ба Ро̑са, од тур. аblа им., скраћено аbа У В. и РЈА н.

а́ба ж (арам.) (тур. abba) одмила за мајку и старију жену уопште. „До́ђи, або, ма́јка ми те че́ка” (Врање).

а́ба ж бол испод груди. „Од ба́бу сам научила да ба́јем од а́бу.” „Бо́ли ме и́спод гру́ди, викав а́ба је” (Врање).