а̀кшам,* m.das vierte Gebet der Türken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum.
Речник косовско-метохиског дијалекта
акша̏м, а м.1.вече, мрак: Акша̏м ће да ме уфа̏ти о̄де̑. — 2.Молитва коју муезин са мунарета објављује муслиманима кад зађе сунце: Јел вӣка̏о акша̏м? — До̑ђи по акша̏муУ В.а̀кшам, RJA. àkšam. Реч је постала од тур.ак прид. бео, фиг. чист, неупрљани перс.šam им. вече.Исп. у Вучитрну израз: бе̑ло пла̄дне̑ у значењу да је подне у пуном јеку, освојило подне.
Речник говора Прошћења
а̀кшам, -ама, м. — 1.крај дана, вријеме испред ноћи, први мрак.2.муслиманска молитва клањања.