Српски рјечник

а̀ста̑р,* аста́ра, m. памучно платно, у које се обично мртви Турци завијају, а и хаљине се њиме постављају, baumwollener Zеug, pannus xylinus: Сад на теби свилена кошуља, | До до дан до два бијела астара!