Српски рјечник

ата̀рџија[*], m. vide хатарџија.

Речник говора јужне Србије

атарџи́ја м (ар. тур.) (тур. hatarci) онај који другоме испуњава вољу. „Бе́ше голе́м атарџи́ја: на ко́га не́је чини́ја до́бро и помага́ја” (Врање).