бра̀да̑ш, брада́ша, m.лонац највећи од једнога уха, па има усну као браду отобољену, Art Topf, ollae genus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
брада̏ш, а и брада̑ш, а м.у подругљивом смислу брадоња, каже се за човека брадата, брадоња:Дола̏зи ли ти онај брада̑ш? — У В.бра̀да̑шбрада́ша м. са посве друкчијим значењем , RJA. bràdȃš, bradáša м. a).