ва́ре̑ње, n. 1. das Kochen, coctio. 2. варе́ње (у приповијеци) пече ли се печење и вари ли се варење, das Gekochte, coctum. Украо калуђер с ђаком козу, па дали да се кува и пече, а они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из олтара (као да чати нешто): „ђаче ђакушти! отиди обиди: пече ли се печење и варили се варе́ње“. А ђак му одговори: „Оче дуовни! дошао човек, па познао роге и ноге, и однијо весе.“