Српски рјечник

вѐзи̑р   [*] , вези́ра  m.  ( pl.   вези́ри ,   а у пјесмама има и   вези́рови )   der Vesir , vezirus : Не боји се цара ни везира  — Браћо моја осам вези́ро̑ва̑ .

Речник говора јужне Србије

вези́р  м   назив одмила који млада даје деверу, млађем мушкарцу из мужевљеве родбине или из суседства   ( Големо Село ).