Српски рјечник

вѝталац, вѝтаоца, m. (у Дубр.) обје џигерице и цријева и махрамица, das Eingeweide, viscera.

Речник говора Прошћења

вита̀лац, -лца, м. — круг, дување вјетра у круг. — Однесе вјетар сијено све у виталац.