Речник говора јужне Србије

вр́ћам (имп. вр́ћај; пр. сад. врћа́јећи) несвр. враћам. „Mо́ре, вр́ћај ко́ња, А́бдул-Ће́рим-аго” (нар. пес.) „Сас њи немо́ј да се заме́раш, о́ни у́век вр́ћав” (Врање).