до̑м, до̏ма m. (loc.до̀му, pl.до̀мови, до̀мо̑ва̑) 1.das Haus (meist im moralischen Sinne, sonst кућа[1]), domus (familia): како сте на дому ? 2.vornehme Familie, familia nobilis, cf.кућа[3]Ожени се сирома; | Узе мому од дома.
Речник косовско-метохиског дијалекта
до̑м, до̏ма м.cтajaћa реч, по значењу нешто вeћe и боље од кућа: Не̏кад је то била кућa и до̑м. — Ни од ро̏да ни од до̑ма.(Жени је до̑м мужева кућа, а ро̑д очева).У В.до̑м, до̏ма м. — У RJA. 1. dȏm, dо̏ma м. а., b.