еља̑ћ прид.укаљан, уквашен: Иша̏о по ове̑ росе̑, те се еља̑ћ учини̏јо. — Арап.helaq им. умирање, липсавање; потрошак,
уништење, упропашћење; изнемоглост од великог пешачења; изнурење. У ЕЧ. V, стр. 106 употребљено овако као у Вуч.: hеlaq eder. — У В. н.У RJA. helać м.