Речник косовско-метохиског дијалекта

еља̑ћ прид. укаљан, уквашен: Иша̏о по ове̑ росе̑, те се еља̑ћ учини̏јо. — Арап. helaq им. умирање, липсавање; потрошак, уништење, упропашћење; изнемоглост од великог пешачења; изнурење. У ЕЧ. V, стр. 106 употребљено овако као у Вуч.: hеlaq eder. — У В. н. У RJA. helać м.