ѝкона, f. (pl. gen.и̏ко̑на̑) ein Heiligenbild, (εἰχών) icon [cf.инкона].
Речник косовско-метохиског дијалекта
и̏кона, е ж., у В. и RJA. ìkоna ж. : Све и̏коне по̏горе(изгорети). — По̏моли се Бо̏гу и пред и̏кону у̏пали ка̄нди̏ло. — У ДК., у с. Кремовику 1772 год.:Писа ВꙊчићъ иконꙊ.