Српски рјечник

кла́нац, нца, m. 1. der Engpaß, angusta via [vide ждријело]; [cf. клисура]: Од куда су кланци понајтјешњи — Да уходи кланце и богазе. 2. Koth, lutum [vide блато 1]: кланац до кољена.