ла̑ла, ла̄ле̑ м.у неким породицама деца тако зову свога оца: Шта̏ ћеш ти у ла̄ле̑? БМ. — Мо̑ј ла̑ла има дућа̑н. — Ла̑ле вок. једн. — У В.2Ла̑ле м. У RJA. 1. lála и 2. lȁla ж. м. Реч је дошла без сумње из тур. где је lala им. васпитач, човек коме је била дужност да провађа, надзирава и
васпитава нечије дете.
Речник говора јужне Србије
ла́ла ж(перс.)(тур.lâla)назив за старију сестру(Врањско Поморавље).Понегде деца називају лалом очеву сестру, обично док је девојка (Горње Жапско). У Пољаници млађе јетрве ословаљавају старију са лале.