мѐтанија, f. (μετάνοια) die tiefe Verneigung und Bekreuzigung, prostratio, adoratio: ударити десет, или сто метанија. Метаније су мале и велике: мале: кад се човјек прегне и дохвати рукама до земље, а велике: кад клекне на кољена и на руке, па дохвати главом до земље.