спу̏тити, ти̑м, v. pf.1.н. п. коња, anknüpfen, adligo. cf.сапети[2] [2упутити].2.(у Дубр.)замрсити што, verwirren, intrico, [videзамрсити]. 3.binden, colligo, cf.[vide]свезати: Но му спути наопако руке.
Речник говора Прошћења
спу̏тӣти, -ӣм — превезати коњу прве ноге. — Спути коња да куј не оде.