РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

у̏тор, m. (у Боци) у дуга оно гдје се део умеће. cf. [vide] уторе [2].

Речник говора јужне Србије

у́тор м узани жлеб на врху и на дну бурета у који се умеће дно (данце) (Дупељево).

Речник говора Прошћења

у̏тор, -а, м. — истругано мјесто на каци за дно. — Проточила ми каца на уторе.