Речник говора јужне Србије

чунга́р м висок пањ; закржљало дрво; омање дрво којем су гране посечене (Изумно).

Речник говора Прошћења

чу̏нга̄р, -а, м. — особа брза, хитра; који мијења мјесто. — Види онога чунгара, свуј ли се промеће.