џа́мија,* f. die Moschee, die Kirche der Türken, templum Turcicum.
џа̄ми̏ја, е ж. муслиманска богомоља која има мунаре и минбер и у њој се чита худбе. Арап. ǵami им. — Ка̏ди Џа̄ми̏ја име једног места у Вучитрну, где су некад биле рушевине од некакве старе џамије. — Код џа̄ми̏је на Карама̄јли̏ју. — У RJA. ǵámija ж.