Српски рјечник

1.   бе̏г , m.
1.
  Art Adel , dem Fürsten entsprechend , nobiles quidam Turcarum : Живи као бег  на Херцеговини .
2.
    у Дубровнику  реку свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују ,   der Herr , dominus . vide   господар , cf.   бан .
3.
  Хрв. )   vide   младожења .
2.   бе̑г , m.   ( ист. )   vide   бијег .

Речник косовско-метохиског дијалекта

бе̏г , а  м.   поред обичног значења у овом диалекту тако се каже клип кукуруза са црвеним зрнима . — Овог значења нема ни у В. ни у RJA .

Речник говора јужне Србије

бег  м   ( тур.   bey )   титула у Турској (војна и цивилна). Бег је био поседник једног или више села. Међутим, и једно село могло је да буде подељено на више бегова.   „Жи́ви како бег.”   „Бу́ди ми́рна, бе́ла бу́ло, / бег ће да ти „Жи́ви како бег.”     „Бу́ди ми́рна, бе́ла бу́ло, / бег ће да ти до́ђе”   (нар. пес.)   ( Клиновац ).

Речник дубровачког говора

/   бе̏г   /   изр.   жи́вӣ ко бе̏г каже се за онога ко је добро ситуиран или коме све угађају да би му живот био угоднији.  –   О̀тка(д) се вра́тијо и̏(з) свије̄та и ожѐнијо, жи́вӣ ко бе̏г.

Речник говора Прошћења

бе̏г , , м.  — велепосједник, племић.