Српски рјечник

зли̑ћ , зли́ћа , m.   Дубр. )
1.
  зли пришт vide  [ пришт ] непоменик  [ cf.   трут   2 ].
2.
vide   зликовац .

Речник дубровачког говора

зли̑ћ , зли́ћа  м   гнојна упала прста.  –   Изѝшо̄ ми је зли̑ћ на̀ прсту.

Речник говора Прошћења

зли̏ћ , , м.  — гнојно обољење.  —   Боли ме прс, скочио ми злић.