Српски рјечник

зли̑ћ, зли́ћа, m. (у Дубр.) 1. зли приштvide [пришт] непоменик [cf. трут 2]. 2. vide зликовац.

Речник дубровачког говора

зли̑ћ, зли́ћа м гнојна упала прста. – Изѝшо̄ ми је зли̑ћ на̀ прсту.

Речник говора Прошћења

зли̏ћ, -а, м. — гнојно обољење. — Боли ме прс, скочио ми злић.