РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1.   зло̏ , n.
1.
  das Übel , malum .
2.
vide   биједа ].
2.   зло̏  ( comp.   го̏ре̑ )   übel , male , [ vide   рђав   1 . ]

Речник косовско-метохиског дијалекта

зло̏ , а ̏ ср.   Поред обичног значења у изразима:   Да̑ло му (гу) се на̏ зло  (т. ј. позлило, погоршало кад је реч нпр. о рани, каквој болести и сл.). —   У̏зело му се на̏ зло  (прозлио се) .

Речник дубровачког говора

зло̏  с   зла намјера.  –   Рѐкли су му то̑ бѐз икаква зла̏.   изр.   на̀ зло му сва̀нуло   клетва упућена на рачун починиоца неке неподопштине. –   Не̏ко нам је о̏бро̄ све̏ каји́ше, на̀ зло му сва̀нуло!   све̏ зло̏ ш њи́ме (ш њо́ме)   каже се кад се нека ствар изгуби, поломи и сл.  –   „Изгу̀била сан фацу̀лет!”  – „Све̏ зло̏ ш њи́ме!”   ни́је сва̏ко̄ зло̏ за̀ зло   каже се у случајевима кад се из невоље изроди и нешто добро или корисно.  –   Ни́је сва̏ко̄ зло̏ за̀ зло, зака̀снила сан на̀ плацу, ма сан за̀то цје̏ње̄ пла́тила пома̀до̄ре.