кло̏цалица, f.eine hölzerne dem Pferdekopfe ähnliche Maschine, deren Mund man nach Belieben auf und zumachen kann, machina lignea caput equinum praesentans. Оваку је главу имала у Дубровникутурица, а ја сам и у Пожаревцу 1807 године уз месојеђе у двору кнеза Милоша гледао гдје се момци играју с оваком клоцалицом (један се обуче од прилике као турица да му се људско ништа не види, па њом горе клоца и плаши жене и дјецу). cf. [мушкаре, чороје] турица.