нѐстати , нѐстане̑ , v. pf.   чега   (у Ц. г.   mit dem Nominat.)

1.

  н. п. новаца, вина, брашна, добра, правде и т. д. ,   ausgehen , zu mangeln anfangen , deficio  [ cf.   помањкати   2 , понестати , преманкати , прекинути   2 , претргнути се   2 , премаћи  ( премакнути се ), прибрати се   2 , преминути   2 ]: Неста  вина, неста  разговора ; | Неста  блага, неста  пријатеља .

2.

  н. п. нестало ми коња, овце ,   abhanden kommen , amitti .

3.

  вола ме је нестало н. п. од страха ,   schwinden , tabesco .