о̀во̄  (и: о̀но̄ )   уз именицу: о̀во̄ робе̄ (= ова роба, ову робу), о̀во̄ тапи́та̄ (= ови тапити, ове тапите), о̀во̄ кру̏ха (= овај крух) итд.   ово.  –   О̀во̄ ро̏бе̄ ми је све̏ што и̏ма̄н. – О̀во̄ ро̏бе̄ сан ла̑ни ку́пила. – О̀во̄ тапи́та̄ се ве̏ћ ра̏здрло. – Прода́ла би о̀во̄ тапи́та̄. – О̀во̄ кру̏ха ни́је фре̏шко. – Ја̑ ћу у̀зе̄т о̀во̄ кру̏ха.