пријѐсан, сна, сно adj.(јуж.)н. п. месо, пријесно месо, rohes Fleisch(које није сољено ни сушено), млијеко (које није кисело), хљеб (који није кисео, н. п. погача), ра̏на (која није стара, него одмах кад се човјек рани), купус (који није кисео, него онако зелен), кожа (која није суха, него онако одмах кад се скине са живинчета), frisch. recens; без (који још није убијељен)ungebleichte Leinwand, linteum non insolatum. [cf.вришак1 (фришак), тазе].
Речник дубровачког говора
при̏јесан, -је́сна, при̏јесно придј.каже се за тијесто без квасца или с квасцем, али неускисло. – Кру̏х ми је да̀нас о̀сто̄ при̏јесан.
Речник говора Прошћења
при̏јесан, -сна, -о — који је без квасца (о хљебу) — Испекла сам пријесан љеб.