проскомидија, е ж. реч црквена. У ДК. тако се зове врста прилога који се давао манастиру да се дотични приложник са свима његовим укућанима спомиње на проскомидији за време свете литургије: ҂а҃ѱѯа, село Бича: Писа бл҃г. Живко с братіѡмь ст҃ю проскомидію, є҃ грош ѡпще за здравіе. — 1762 год.: Неродимна Горна, писаше ѡпще поль проскомидіе. — Исте године, у селу Робовцу: Писа Іѡван ст҃у проскоми(дију), си речь є҃
грош. — 1772 год. у с. Ђураковцу: Писа Михаилѡ проскомидию спомен ѡпщемꙋ домꙋ. — У В. н.