Српски рјечник

1.   пу̏ , пу̏а   vide   пух .
2.   пу ! interj.   vide   пи .

Речник косовско-метохиског дијалекта

пу̏   ускл. за гађење, чуђење, биће да је реч ономатопејска да претстави пљување :   Пу̏ , што зо̑р би̑ло да се дигу̏је !   Код Турака такође има ова реч pu ! са истим значењем . Исп.   ту̏ .

Речник говора јужне Србије

пу  узв.   узвик  којим се изражава негодовање.   „Пу, што cтe ло́ши љу́ди!”     „Пу бре бра́те, тој ли ти је треба́ло!”   ( Врање ).