- Расковник: речничка платформа

1. пу́па, f. 1. hyp. v. [2] пу̏пак [1]. 2. (у Боци) некака трава у које је коријен отишао у земљу доље управо; дјеца огледају ову траву које ће ишчупати управо с коријеном и вукући је горе говоре: „ испупи се, пупо, на мајчино млијеко.“ [vide балучка]. 3. vide [пухара] пуша.

2. пу̑па, f. (у Дубр.) vide лутка.

1. пу̑па, пӯпе̑ ж. у дечјем језику трбух: О̏ће, си̑не, да те боли̑ пу̑па. — У В. са овим значењем нема.

2. пу̑па прил. добро, дивота: Сад је ње̏му код но̏вога га̏зде пу̑па! — ЕЧ., II, 127: Bir gûn bir gig̍e pupa gidub (тј. један дан и једну ноћ било је дивота или провело се најлепше).

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта