Српски рјечник

са̀вити, са̏вије̑м, [свити1] v. pf. 1. н. п. дрво, грану, beugen, biegen, flecto. 2. zusammenlegen (Brief, Tuch), complico. 3. bedrängen, urgeo. [vide салетјети 1]. cf. савитлати.

Речник говора Прошћења

са̀вити, -јем. — 1. завити, замотати. — Нека савије ко по једну цигару да запалимо. 2. утишати, умирити. — Сави ту ђецу нека ћуте. 3. дотјерати стоку. — Сави овце у тор да муземо. 4. ослабити. — Савила је, не може даље, умријеће. 5. згрчити се. – „Савио је шњуало под пуало“ – згрчен (згучен) спава.