смо̏ква ж назвати тако некога или нешто са жељом да се тај или то омаловажи. – Ђе̏ си те̑ смо̏кве ку́пијо? Не̑ће ти та̑ ро̏ба изду̀рат нѝ мјесе̄ц да́на̄! – Ба̏ш си пра̑ва̄ смо̏ква! изр. а̏ј (а̀јде) у̀ смокве! каже се некоме кад досађује ријечима или понашањем; кад нешто радимо, па нам не полази за руком. – А̏ј у̀ смокве ѝ тӣ и тво̀ја у̀такмица! по̀слат некога или нешто у̀ смокве каже се кад неко досађује, зановијета и сл. – Што̏ ти̑ ње̏га слу̏ша̄ш? Поша̀ји га у̀ смокве! и̏ма̄ смо̏ка̄ва̄ су̀хијех нема ништа. – „Што̏ и̏ма̄ у̀ то̄н шка̏тули?” – „И̏ма̄ ти смо̏ка̄ва̄ су̀хијех!” – „Јѐси ли ми што̏ до̏нијо?” – „Јѐсан, смо̏ка̄ва̄ су̀хијех!”