Српски рјечник

смо̏ква , f.  ( gen. pl.   смо̏ка̑ва̑ )
1.
  [gemeiner Feigenbaum] , die Feige , ficus     [carica L.]     (der Baum und die Frucht) .
2.
  Дубр. )   некака морска риба ,   Art Fisch     [Dreckfisch] , piscis genus     [stromateus fiatola L.] .
3.
  Dreck , stercus  [ vide   говно ]: Ја с' не бојим Влаха ни смокава

Речник дубровачког говора

смо̏ква  ж   назвати тако некога или нешто са жељом да се тај или то омаловажи.  –   Ђе̏ си те̑ смо̏кве ку́пијо? Не̑ће ти та̑ ро̏ба изду̀рат нѝ мјесе̄ц да́на̄!  – Ба̏ш си пра̑ва̄ смо̏ква!   изр.   а̏ј (а̀јде) у̀ смокве!   каже се некоме кад досађује ријечима или понашањем; кад нешто радимо, па нам не полази за руком.  –   А̏ј у̀ смокве ѝ тӣ и тво̀ја у̀такмица!   по̀слат некога или нешто у̀ смокве   каже се кад неко досађује, зановијета и сл.  –   Што̏ ти̑ ње̏га слу̏ша̄ш? Поша̀ји га у̀ смокве!   и̏ма̄ смо̏ка̄ва̄ су̀хијех   нема ништа.  –   „Што̏ и̏ма̄ у̀ то̄н шка̏тули?” – „И̏ма̄ ти смо̏ка̄ва̄ су̀хијех!”  –  „Јѐси ли ми што̏ до̏нијо?” – „Јѐсан, смо̏ка̄ва̄ су̀хијех!”