Српски рјечник

та̀рпош   [*] , тарпо̀ша  m.   eine Art Frauenmütze , vittae genus . Тарпоше су носиле жене од прије у   Јадру  и у   Рађевини , и то је може бити у свему свијету највећа женска капа; она је округла као погача, и гдјекоја је шира од аршина, па се не носи одозго на глави, него састраг те стоји од главе готово усправо, а испод грла је држи подбрадњик да не спадне натраг. Кад састраг духа вјетар, или кад хоће жена да се сагне, онда треба да држи спријед тарпош руком да не спадне преда њу; а кад вјетар духа спријед, онда треба да га држи руком састраг, јер хоће вјетар подбрадњиком да откине главу, или да завали жену натраг; кад хоће жена да уђе на каква врата, овда треба да се сагне и да укоси главу. Тарпош је оплетен од бијеле лозе, па је на лозу навучена велика капа од црвене чохе; по чоси је пришивена шамија (тако да се чоха и не види), а преко шамије прибодена иглама (трепчанима и колачарама) бијела марамица, која је спријед сва искићена парама, трепчанијем иглама, смиљем и ружама (начињеним): гдјекоје газдинске жене носе и   каицу   [1]  спријед; а мла̑де начине наоколо око свега тарпоша као вијенац од руже и од смиља; остраг виси низ леђа један крај од шамије (накићен парама и осталијем бијелијем новцима) и зове се [1]   перо   [7] . Прошавшијех година (од 1803—1814) тарпоши су готово са свијем укинути, и постале су мјесто њих мање капе, с којима је лакше бјежати по шуми : На глави јој тарпош  од бисера .

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̑рпош , а  м.   некаква направа често слична обручу на жен. глави преко које се пребацују разни покривачи, те служи као капа и место за задевање разних украса .   Перс.   terpuš  постало од serpuš , после поарабљена реч гласи tarpoš   покривало главе , жен. капица .     У ЕЧ. VII 71:     Jasi terpuš takja gijub (тј. ставивши широку тарпош капу).