ту́љак, љка и ту́љац, љца, m.1.die Einsteckröhre in der каблина, fistula minor inserta majori (in mola). cf.ципун; cf.бадањ[1]. 2.eine Art Falle für Füchse u. dgl., genus decipulae, laquei; овај је туљац шупље дрво кроз које се лисица или јазавац провући може, па се полошке утврди на вратима од јаме гдје се мисли да је која од овијех звјерки унутра, а на сриједи се одозго просијече, и под ону јаму метне се доље рачвасто дрво кроз које звјерка не може проћи докле га не обори, а на горњи крај његов намјести се велико тешко дрво као маљ, које, кад звјерка рачве обори, удари је за врат и тако је или убије или задржи докле ујутру ловац не дође.