Српски рјечник

у̏вала , f.   као долина или ждријело између два брда ,   das Thal , vallis . [ vide   дубодолина ].

Речник дубровачког говора

у̏вала  ж  (и: ва̏ла ) дио обале гдје море дубље задире у копно.  –   Од не̏времена смо се скло̀нили у јѐдну у̏валу на Ло̀круму.

Речник говора Прошћења

у̏вала , -е̄ , ж.  — удолина.  —   Нека стоке у ту увалу, заклонито јој је од вјетра.