уми́нути , у̀ми̑не̑м , v. pf.

1.

  н. п. мука, бол ,   nachlaßen , remitto . [ cf.   одминути , одоминути , одуминути , сманишкати   2 ].

2.

vide   проћи   [1] ,   durch- , vorbeigehen , passiren , transco : Уминуше  пољем   Грачачкијем  — И   Жупину гору уминуше , | У   Пипере  тврде уљегоше, | Па и   Црнцe село уминуше  — Кад напријед мало уминуше .