1.
чи̏м
инстр. једн. од зам.
што
: Уда̏ри га
чи̏м
нама̑ши. — И али̏ном и све̑м
чи̏м
. — Ја,
почи̏м
сам оста̏ла ова̏ко без ни̏кога, зна̑м шта ме че̏ка зиму̏с. — У RJA. н.
2.
чи̏м
како, одмах:
Чи̏м
сти̏гнеш, пи̑ши ми да се не бри̏немо. — У RJA. н., у В.
чи̑м
.
чи̏м
,
-а
,
м.
—
кратка вуна на гребенима.
—
Прво сам с гребени скинула влас, а ово је осто чим, који није тако добар ко влас.