Српски рјечник

чѝнија , *  f.  ( pl. gen.   чи̏ни̑ја̑ )   eine Schüssel , lanx . [ vide   бљуда ]. cf.   здјела , каленица .

Речник косовско-метохиског дијалекта

чини̏ја , е  ж.  до скора се тако звао тањир и сваки суд што је био од печене земље или порцулана стране израде. — У RJA. čìnija  ж.  Тур. čin    им. Кина; ćini   прид, кинески производ, из Кине; тако се звали судови које су се првобитно доносили из Кине; керамичке разне ствари, каљеви, порцуланске плочице.

Речник говора Прошћења

чѝнија , -е̄ , ж.  — ћаса, шерпа.  —   Спремићу салату у велику чинију.