чо̏рбаџија , *  m.   der Brotherr , dominus . [ vide   господар и богатун ]. cf.   газда .

чорбаџи̏ја , е  м.  (БМ., Дрсн. , Вуч. ) имућан домаћин, газда = придев имућан, богат: Он је по чорбаџи̏ја    се ја̑. — Кај њи̏не чорбаџи̏је . — Ди̑мка је чорбаџи̏ја    чо̏век. — Тур. čorbaǵi   им. у селу старац беле браде, домаћин који прима и храни јелом госте; у провинцији каже се тако угледном хришћанину који има своју трговину; у ранија времена тако се звао командир јаничарске чете која се из једног казана хранила. У једном ферману из Дубр. архиве од почет. мес. џемази ел ахара (полов. јануара 1630 год.) стоји: Ve jeničeriler čorbaǵisi    Ali subaši (тј. И јаничарски чорбаџија Али субаша). — У RJA. čȍrbaǵija  м.

чорбаџи́ја  м   ( перс. - тур. )    ( тур - çorbaci ) газда хришћанин за време Турака.   „Њего́ви су би́ли чорбаџи́је, па не́је зна́ја што је сироти́њски леб”   ( Врање ).