Српски рјечник

ша̏ка , f.  ( pl. gen.   ша̑ка̑ )
1.
  die offene Hand , palma .
2.
  die Handvoll , manus , manipulus  [ cf.   грст ]: дај ми једну шаку брашна ;   на острву Мјету  говори се : шаку  вина, шаку  круха и т. д. ,   т. ј. мало .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ша̏ка , ша̏ке  ж. ,   али у инстр. јед. чује се и шако̑м , поред обичног значи и шамар :   Пода̑ј му једну ша̏ку  пасу̑љ.  — Уда̏ријо га Бо̑г шако̑м  за̏ врат.  — Сол једну ша̏ку  пасу̑љ сам тури̏ла.  — Да̑ј му је̏дну ша̏ку  да му пӣшту̑ у̏ши полови̑н са̑та.  — Гле̏дај, ако мо̏жеш ту̑ри га у ша̏ке   (тј. добавити, ухватити) . — И̏скочи ми из ша̑ка .  — Исту̏рити из ша̑ка   (тј. продати, избацити, ослободити се нечега) .    И турски  се тако исто каже: Elden čikarmak . —   Ша̏ка  ру̑ка поздрав, руковање, више у дечјем језику . — А̏јде, ша̏ка ру̑ка .  — У RJA. šȁka  ж.
2.   Ша̑ка , Ша̄ке̄  ж.   надимак једне жене у Вучитрну :   Ша̑ка  Јова̏нова.  — У RJA. н.   Исп.   следећу реч .

Речник дубровачког говора

ша̏ка  ж   количина нечега која може стати у шаку.  –   Ба́ци голу̀бима ша̏ку голо̀куда!   изр.   ша̏ка ја̏да велики невољник, јадник, сиромашак.  –   Ко̀му о̑н мо̑же што̏ да̏т кад је и̏ са̄м ша̏ка ја̏да!   до̀бит о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта вулгаран израз за: изиграти некога, преварити, оставити га без обећаног.  –   О̀ни ће у̀зе̄т све̏, а ви̑ ћете до̀бит о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта.