Српски рјечник

штѐнац , нца , m.   der junge Hund , catulus .

Речник дубровачког говора

ште́нац , ште́нца  m   ген. мн.   ште̑на̄ца̄   дио браве који се премиче (језик).  –   Ва̀јало би на̀ брави по̀правит ште́нац.

Речник говора Прошћења

ште́нац , ште̑нца , м.  — пас.  —   Пушти штенца с коца.