џа̑к, а м. врећа која није од кострети ткана: Пу̑н џа̑к пле̏ву што о̏днесе. У мн. има џа̄ко̏ви и џа̏кови. — Тур. ǵag и ǵak. У ЕЧ., VII, 28 има и ǵaklarimize и ǵaglarimize baglajub(тј. Свезавши их у својим
торбама, врећама). Исто тако тамо, VII, 114 чак има и овако: Iqičak. juqi(тј. товар од два џака). У RJA. ǵȃk, ǵáka м.
џа̑к, -џа́ка, м. — уска дугачка врећа од конопље. — Купио сам три џака кумпијера.