Речник косовско-метохиског дијалекта

џена̑бет   и   џена̄бе̏т , џена̄бе̏та  м.   обешењак, поганац :   То је она̑ј Ди̑мкин џена̑бет  учини̏јо.  — Врло је џена̑бет  чо̏век   (тј. поганац) . — У RJA. ǵenábet  м.   Арап.   ǵenabet  им. све оно што чини да се човек упрља.   Тур.   врста псовке за прекор.

Речник говора јужне Србије

џенабе́т  м   ( ар. )   ( тур.   cenabet )   свађалица; напрасит човек.   „Козјодо́лчани џенабе́т љу́ди, на сва́ки собо́р сва́ђа”   ( Трговиште ).

Речник говора Прошћења

џена́бет , , м.  — поганац, неваљалац, таксират.  —   Оно је дијете велики џенабет.