Речник косовско-метохиског дијалекта

Радо̑јко, а муш. име, у ДК. забележено у селима: Подграђу (1765), Зупчи (1770), Мађеру (1775) и Гор. Леочини (1778): Писа Радоико ш(иник) п(шенице). — У В. Радо́јко м.