Речник косовско-метохиског дијалекта

аба̑б, а м. друг, пријатељ: На̑ћеш га та̏мо сас њего̏ве аба̑бе. — Арап. habib пријатељ; ahbab мн. од горњег облика, који се у тур. употребљава као једн. — У В. н.