а̏бериабе̑р, а̏бера м.од арап.chaberглас, метаф. појам: Ја̀ ју пи̑там, она а̏бер нема!Кад сврака пред кућом крекеће, домаћица у Вучитрну промоли главу и с осмехом на лицу рекне јој гласно и по мало певајући: а̏јер абе̑р!... Верује се да је она некакав аброноша. — У В.а̏бер. RJA. hȁber, m. и hȁbar, hȁbra.