бајракта̑р, а м.заставник, стегоноша. Код Арнаута је звање бајракта̑р било наследно у фису. Он предводи своје браственике у рату, кад је у Турској била мобилизација или кад су се Арнаути међу собом тукли. За владавине султана Абдула Хамида изабране арнаутске барјактаре потврђивала је турска државна власт. — У В. и RJA.barjàktа̑r, barjaktára м.